ЈЕСЕЊИ ДАНИ У РУСИЈИ (песма). Маи Ван ФАН. Превела с руског Валентина НОВКОВИЋ

Маи Ван ФАН

Превела с руског Валентина НОВКОВИЋ

 

 Удови времена - Валентина Новковић - ASinfo Portal Валентина Новковић

 

 

ЈЕСЕЊИ ДАНИ У РУСИЈИ

(Ngày thu ở nước Nga)

 

I

 

Јато врабаца седи на трави

Поред тихог језера.

 

Ветар јури у крошње дрвећа

Бацајући једну за другом златне монете.

 

Сунчева светлост као восак за свеће,

Осветљава звонике ,

Палате, фонтане,

Младе девојке које излазе из Третјаковске галерије,

Љубичасто-модро небо.

Застајем крај пламеноцрвеног клена

Узимам листић за успомену.

 

II

 

У гостима, у стану наставнице Татјане Ивановне,

Пијемо вино, једемо хлеб и боршч.

 

Татјана Ивановна отвара страницу дневника,

Где је посвета коју је мајка на свој рођендан написала оцу:

„Вања, рођени, добро сам, иако још слаба...“

 

Фотографија оца који је радио у министарству,

Фотографија њеног мужа научника – више их нема.

 

И сада је све другачије!

 

Само ветар доноси познати мирис брезовог лишћа

Благо померајући икону на књижној полици од боровине.

 

Заједно излазимо на терасу и фотографишемо се

На страни супротној од светла,

Показујући пут са много скретања

Зелене, црвене јабуке,

Уснуле на заласку.

 

III

 

Тамо, на небу,

Велики песник Пушкин

Држи за руку Наталију*

И гледа на Русију

И свет.

 

Сваки стих песника–

Кључ је који

Отвара јесен.

 

Изговарам наслов

Једне од његових песама.

Два стуба моста,

Двоја врата,

Две камена блока,

Два тек процветала цвета...

 

Пратим пар риђих веверица,

Спретно се пењу на јавор.

 

Пушкин и Наталија,

Приближавају се, спуштају –

Ближе Казањскому сабору,

Ближе Царском Селу**.

 

Лебудови, опијени страшћу,

У пару пливају по језеру.

Голубови, вране и гавранови,

Спустили испружене шапе,

Не желе да напусте површину земље.

 

Москва, 23. септембра 2014.

 

___________

* Наталија Николајевна Гончарова (1812–1863) – жена песника Александра

Сергејевича Пушкина (1799–1837).

** Царско Селo (Царское Село), у данашње време град Пушкин поред Санкт Петербурга. А. С. Пушкин је 1814. године написао песму „Сећања у Царском Селу“.

 

 

 

ВАЛЕНТИНА НОВКОВИЧ

 

Валентина Новкович, окончила Филологический факультет: русской язык и литература  (второй язык - английский). Поэт, прозаик, литературный переводчик, журналист. Она опубликовала стихи и прозу во многих журналах в Сербии: Književnenovine, Trag, Književnipregled, Brankovina, Buktinja, Stremljenja, Savremenik, Istok, Balkanskevertikale, в электронных журналах Ekerman, Hyperboreja, Zvezdanikolodvor, а также во многих литературных журналах в России, Узбекистане, Киргизии, Польше, Румынии, Македонии, Казахстане. Одна из самых важных антологий - это антология, составленная и переведенная на румынский язык Лео Бутнарой, поэтом, прозаиком, публицистом, журналистом и переводчиком, номинированным Ассоциацией писателей Молдовы на получение Нобелевской премии. В упомянутой антологии, помимо Марины Цветаевой, Маяковского, Рильке и других всемирно известных поэтов, представлены два сербских поэта: Зоран Пешич Сигма и Валентина Новкович. Ее стихи переведены на русский, английский, македонский, румынский, узбекский, азербайджанский, корейский и бенгальский языки. Лауреат множества премий в области поэзии и прозы. Она опубликовала три книги стихов Безвременно (Драслар, 2014), Капель на засуху  (Парфенон, 2018) и Отгадки нежности (Либерланд, 2021), а также книгу рассказов Два часа од реаль ности (АПС, 2020). Редактор издательства Liberland, где редактирует работы художников из Сербии и ее окрестностей, а также переводит произведения авторов из русскоязычных регионов. Журналистка портала FocusNews, собеседниками которого были многие создатели из России и бывшего Советского Союза. Она получила большое количество наград за художественные переводы, а как один из переводчиков получила награду Ассоциации переводчиков Черногории за лучшую переведенную книгу прозы в 2019 году выдающимся автором из Узбекистана («Книга рассказов для молодежи»). Руководитель регулярной программы библиотеки «Милутин Бойич», «Разговор с поэтом». Член Ассоциации писателей Сербии, Сербской литературной ассоциации и член Института детской литературы. Живет в Белграде (Сербия).

 

 

Белешка о аутору:

 

Маи Ван Фан један од најзначајнијих савремених вијетнамск ихпесника рођен 1955. у Гимшону (провинција Нин Бин), у делти Црвене реке, у северном делу Вијетнама. Од 1974. до 1981. служио је војску, пешадију. Након службе, уписао је Колеџ страних језика у Ханоју на Факултету за лингвистику и руску културу. Године 1983. наставио је студије у граду Минску (главном граду Белоруске ССР), на Педагошком институту А. М. Горки (данас – Белоруски педагошки универзитет М. Танк). Тренутно живи и ради у граду Хаифонг. У Вијетнаму је објавио шеснаест збирки поезије и књигу критичких есеја. У иностранству је објављено двадесет седам његових песничких књига. Његове књиге су ушле у првих десет стотина најпродаванијих књига поезије. Стихови Маи Ван Фана су преведени на 40 језика: енглески, француски, руски, белоруски, украјински, шпански, немачки, италијански, шведски, македонски, албански, српски, словачки и друге. Добитник је најзначајнијих књижевних награда у Вијетнаму и свету.

 

 

  

Sửng sốt trước loạt địa điểm tuyệt đẹp ở Serbia: Quốc gia không có biển ở  châu Âu

Prekrasan prirodni krajolik u Srbiji

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BÀI KHÁC
1 2 3 
image advertisement
image advertisement

image advertisement
image advertisement




























Thiết kế bởi VNPT | Quản trị