Pjesme Mai Văn Phấn u časopisu "Buktinja". Превео Valentina Novković

Pjesme Mai Văn Phấn u časopisu "Buktinja"

Превео Valentina Novković

 

 

 

 

 

 

 

SAN

Preplivao sam more.

Kada sam se probudio,

Moj jastuk je bio obliven znojem.

 

 

 

POSLE KIŠE

Mlado drvo
Iz kamene pukotine

Pruža se ka moru.  

 

 

 

 

SLUČAJNE MISLI NA IZLASKU SUNCA  

 

Voda se nakupila u podnožju planine.  

Na visokoj steni

Leži mirni kamenčić.  

 

Noću je počela kiša.

Neko je sedeo ovde

Pre ili posle kiše.

 

I odjednom sam osetilo koliko mi nedostaješ.

Ne usuđujem se ni da se pomerim:

Hranim se plavim nebom

Da prodre u mene

Do samih nogu.  

 

Kiša za kišom, pljusak – za pljuskom,

Umivaju taj maleni kamen

I ta slika

Tera me da tako bezumno volim život.

 

Osvetljavajući zracima vrhove planina

Rano sunce je

Učinilo providnim gustiš šume,

Celu utrobu zemlje.

 

 

 

NALET VETRA

 

Ljubili smo se u uskom hodniku,

Na zelenoj travi,

Na zvoniku, pod senkom drevnog hrasta.

 

Sa svih strana preko članaka,

do nogu dolazila je voda.

I u tom trenutku u jakom naletu vetra

 

Moljac, premerivši tebe, njišući se

Preleteo je preko mene

Jedući mlade zelene listove. 

 

Pčela kao pre mirno leti –

Vodopad monotono bruji,

Kapi kiše sporo padaju.

Sve krošnje drveta na jednu se

Stranu naklonile.

 

 

 

MAJČINA VRATA

 

I

 

U noćnoj tami

Majka brižljivo drži dete na rukama.

Mesečeva svetlost.

S grane na granu leti moj zov.  

Noć gradi lavirinte planinskih

kišnih oblaka.

 

 

Grane drveća naginju se prema vodi.

Ptica tek što je sela na granu.

 

Tu malu pticu daleko od puta.  

Daleko od vrtova i jata ptica.  

Vidim samo ja.

Tiho se krećem

Po svetlosnom disku vodenog dna.  

 

 

Krošnja drveta, gledajući u nebo

koje je raširilo oba krila,

Ispružena  je poput ptičjeg kljuna.

Sa svakim naletom vetra

Saginje se, stavljajući mi

U usta hranu.

 

Zvonom kapi u mojim grudima  

Čuje se buđenje semena.  

Prazna plaža i zeleno voće.

 

U šumskoj šikari među gustim krunama lišća

Jednom i zauvek sam se pojavio  

Novorođenče na zemlji.

Vežbam da mašem krilima.  

Da bih naterao vetar u gnezdo.

Iznikla sam klica,

Slobodno odlećem u prostranstvo.  

 

Para na rečnom pristaništu.

Prostranstvo i vreme

Potpuno izmešani.  

 

Stub dima se podiže

I ja plivam po moru rose.

To nije rosa – kiša je.  

Visoki svetlosni toranj.

 

Elastični mišići, šušti lišće,

Čuje se disanje.

Kao  rasvetali, svetli cvet,

upokojeni se vraća na zemlju.

 

Plivam prema obali.

tamo gde se talasi ne razbijaju o obalu,

Voda pada i guši se.

 

Uzimajući gutljaj hladne vode  

 

Setio sam se kako je u sezonu plima  

Voda potopila pećinu cvrčaka.

Po zvuku mehurića, koji pucaju na vodi,

odredila je gde je ulaz u pećinu.

 

II

 

Majka je mene, svoje čedo, položila na zemlju.

Duša reke pati od bola noćnog tela.  

 

Cela priroda je bila zasićena sjajnim

odbljeskom vlage.

U zakrivljenim detaljima naziru se

Stabla drveća.

Voda, hučeći, teče sve brže i brže.

 

Umotan paučinom, zaplakao sam.

Promukli krici noćne čaplje.

Poslednja varnica osvetlila je

hladan pepeo.

 

Drhti mesec.

Uzeću kamenčić i nacrtati na zemlji

Polje i bezazleno tele.

 

Smelim potezima prikazaću

Kako tele, nagnuvši glavu, gricka travu.

 

S druge strane nacrtaću oko –

Oko zveri ili čoveka –

I u slobodnom uglu napisaću nekoliko reči.

 

III

 

Zvuk glasa sasvim blizu:

– U zoru ću da skinem staru kožu!

 

Voće.

Plamen lampe.

Šolja čaja – jin i jang.

 

Kao da se probija kroz veo sumraka.

Izvlačim svoje telo iz kože. 

Pijem kapi rose.

 

Moja olovnosiva koža

zgužvana na gomili.

 

Van dohvata mojih ruku.

Do svitanja

U društvu oslabljenih ljudi

svi se međusobno podržavaju.

 

IV

 

Pod nogama se raspadala senka drveta.

Raspadnuta karta?

Ili leš polupacova ili

poluslepog miša?

 

U panici pletem gvozdenu mrežu

Okružujući se zamkom.

Oštrim nož.

 

Tražim šibice koje sam sačuvao.

Horizont je sve bliži.

 

Tama postaje sve gušća. Uznemirenost raste,

ispunjena osećanjem brige i ozlojeđenosti.

 

Noćna senka je obrisala sve na zemlji.

 

V

 

Ja, dete, jurim ribice.

Skačući u talase, gubim pravac.

 

Voda se povlači.

Pred jutro u snu

 

Sve kosti bole. 

Utrnuo rep i leđno peraje.  

Nečija ruka provlači užad

Vuče me

Dok nepomičan ležim od iscrpljenosti.

 

Zastavši da se sakriju od kiše

Pustili su me napolje,

Na samom kraju talasa.

 

Zahvalan sam kiši,

Grmljavini groma

I hladnom vetru!

 

VI

 

Posle teške bolesti, otac se s mukom pridigao, tiho prišao vratima i stao u kvadrat svetla. Podigavši prst rekao je da prvi put vidi tamnoplavu bubu poput one koja sedi u lišću jednog žbuna.

Setio se kako sam im pričao svakojake priče kada je ljubio mamu. O tome kako iznad naše kuće polako lebde oblaci. O bunaru sa čijeg dna se do prozora podizala para. I o tome kako su krici šumske svrake skretali pogled svih na posudu s lekom.

Nemoćna figura oca bila je kao presušena reka, kao suva drva, kao prazna zrna. Jak vetar zatresao je grozdove.

Otac je iznenada tiho promrmljao: „Moram da se odmorim, isprati me“. Pod slabim šuštanjem lišća po krovu kuće naše oči, oca i sina, nehotice su se napunile suzama.

 

VII

 

Kosmos je bacio na mene, dete, 

Svoju odeću.

Otvorite oči i molite se.

 

Monotono se kovitlaju misli:

…Bele ruke – crna krv, beli jezik – crne suze,

Bela leđa – crna ušna školjka,

Bela kosa – crni znoj…

Ako prevlada crna boja

I ispuni sve unaokolo, sve će se završiti

Hajde da se molimo

Za naš ljudski svet!

 

Vrh svetionika...

Svetla kuhinja...

 

Gledate u bilo kom smeru,

Vežbajući, zagledajte se u površinu

Školske klupe.

Učimo da razlikujemo boje,

Stavljamo slova u reči:

Evo bele raskrsnice,

Bela zemlja i more,

Beli starac, stolica,

Mlada žena.

Inspektor, seljak

Beli, takođe.

 

Usne glasno govore to

što mrmlja zbunjena duša: 

Beli jezik – crne suze, bela leđa –crne ušne školjke  bela kosa...

 

VIII

 

Naježen ja, dete,

Spavam na hladnom vetru.

I sanjam da sam postao fetus

 

Povezan sa suncem

Nevidljivom pupčanom vrpcom.  

Letim iznad krošanja drveća

Vidim zelenilo i čujem isprekidani zvuk.  

 

Svaki bubreg i svaka grana ruku i nogu  

Ispravlja se u mom telu.

Budim se.

 

Ovde je početak puta.  

Zateturavši se, ždrebe ustaje.

Iz stabla drveta puze insekti.  

Iz korpe škampi iskaču pravo u vodu.

 

IX

 

Sve postoji za verske obrede:  

Bubnjevi, gong i ceo komplet od osam instrumenata.

Praznik se otvara iznošenjem carske nosiljke.

Pesme i igre u čast Svevišnjeg.

Služenje za Četiri Majke otvara četvrti dan.  

Velikodušnost u pogledima.

Nežna kiša i blagi povetarac...

Blažen je izaslanik careva.  

Iz iskrenih srca idu molitve

za Četiri Nebeske Majke

Praznična odeća...  

Neka bude sreća u svemu!  

Rumenilo – na obrazuima, karmin – na usnama.

Kastanjete od bambusa i šeng s novčićima*

Lebdi sveti zmaj.

Svuda pevaju i igraju.

Pozdravljaju pet nebeskih careva.

Talentovani visokomoralni ljudi.

Plamteći oganj

Brižno štiti zidarsku pčelu, sažalio se.

Svilena buba prede svilenu nit.

Vetar podiže polja odeće i lepršave marame

Hrane se plodnošću tla. 

Vazduh je ispunjen mirisima dinja, lotosa i areke.

Devojke i mladići radujući se bacaju u zemlju 

Mirisna zrna, prave prostirke i ćebad.

Neka sve bude ukrašeno cvećem i leptirima!

Nak sve bude predivno i na zemlji i na nebu!  

Svežu travu navodnjava jaka kiša.

 

* Šeng s novčićima  – tradicionalni vijetnamski muzički instrument.  

 

 

MAI VAN FAN, pesnik, prevodilac, esejista - Rođen 1955. u Gimšonu (provincija Nin Bin), u delti Crvene reke, u severnom delu Vijetnama. Od 1974. do 1981. služio je vojsku, pešadiju. Nakon službe, upisao je Koledž stranih jezika u Hanoju na Fakultetu za lingvistiku i rusku kulturu. Godine 1983. nastavio je studije u gradu Minsku (glavnom gradu Beloruske SSR), na Pedagoškom institutu po imenu A.M. Gorkog (danas – Beloruski pedagoški univerzitet po imenu M. Tanka). Trenutno živi i radi u gradu Haifong. U Vijetnamu je objavio šesnaest zbirki poezije i knjigu kritičkih eseja. Stihovi Mai Van Fana su prevedeni na 40 jezika: engleski, francuski, ruski, beloruski, ukrajinski, španski, nemački, italijanski, švedski, makedonski, albanski, crnogorski, slovački i druge. Dobitnik svih značajnihin nagrada za poeziju u Vijetnamu i svetu.

 

 

  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

BÀI KHÁC
1 2 3 
image advertisement
image advertisement

image advertisement
image advertisement




























Thiết kế bởi VNPT | Quản trị